Arhiva oznaka: kvalitet

Cenom protiv kvaliteta

Cenom protiv kvaliteta

Da li primećujete isticanje niske cene kod većine naših proizvođača? Ističe se najjeftinija salama, najjeftinije patike, najjeftinije pivo, najjeftinija boja za zidove, najjeftinije…U čemu je štos?  U kvalitetu, siguran sam! Smanjili su kvalitet i tako dobili manju cenu.Osiromašeno društvo samo gleda cenu i svakodnevno je u borbi da, sa sve manje i manje novca, traži da kupi sve više i više robe. Zašto se retko ističe kvalitet kao poziv kupcu? Kvalitet je izgubio skoro sve bitke u Srbiji. Kupci su, čak, postali svesni da kupuju loš kvalitet i ne bune se.  Jasno im je da je proizvođač morao da smanji kvalitet da bi smanjio cenu. Proizvođači smišljaju razne trikove, jer su shvatili da većina kupaca samo gleda cenu. Najviše trikova sam primetio kod proizvođača deterdženta: Ko se tu snađe, svaka mu čast. Jedna vrećica ima manju cenu, ali ima i manje deterdženta, uz drugu vrećicu dobijete i lopaticu za smeće, treća je na akciji(!), četvrta ima nagradnu igru i tako dalje. Ako tragate za cenom-morate poneti digitron. A koji deterdžent bolje pere veš? Pa to je, inače, subjektivno.

U toj vrsti marketinga ima i zanimljivost da je svima dozvoljeno da se reklamiraju sa najjeftinijim proizvodom (jer je dokazivo), a reklama koja ističe da se nudi najkvalitetniji proizvod nije dozvoljena, jer zamislite kako bi reagovala konkurencija. Zato nema reklama kao što su: Naša stolica je najkvalitetnija ili naše čarape su najbolje na tržištu ili naša pasta za zube je bolja od svih drugih itd.

Naši proizvođači se sada suočavaju sa velikom dilemom: da li da proizvode jeftino za naše tržište ili kvalitetno za inostrano? Velika je razlika. Ali, realno, malo naših proizvođača ima kvalitet koji se traži u Evropi ili Rusiji. Kod nas svaka roba ima kupca i zato kod nas, i samo kod nas, može da se pita od govana napravi. Izvin’te me što psujem, ali ja samo pričam onako kako čujem.

Mogu da prihvatim da se kod nas kupuju majice koje se raspadnu posle drugog pranja, patike za koje deci roditelji  preporučuju da ne trče baš puno, da se kreči baš kada mora, a ne kada želi, da se kupatilske pločice kupuju u drugoj klasi, da se kupuje jeftin nameštaj iz Kine  i sve je to u redu, ali kod hrane mora biti neki kriterijum, ispod kojeg ne sme da se ide. Bolje da pijete domaći sok od zove, jedete domaću slaninu, a keks sami napravite . Deca u vrtiću, bolesnici u bolnici, vojnici i svi ostali koji  jedu hranu koja je cenom prošla na tenderu, a ne koja je kvalitetom zaslužila da bude tu, ne mogu da biraju. To ne mogu da prihvatim! Ali, moram!

I na kraju, gde su se cena i kvalitet najviše sukobili? Gradnja stanova. Definitivno. Cene stanova su toliko pale, da je investitor prinuđen da stanove pravi od materijala koji pre krize nisu mogli da se prodaju ni za gradnju pomoćnih objekata. Novi stanovi se prave kao pita.