MALI KUHINJSKI APARATI – SNAGA BRENDA

 

Kod izbora Malih Kuhinjskih Aparata kupcima u Srbiji su najvažnija tri kriterijuma:

  1. Cena
  2. Cena
  3. Cena

Osim niske kupovne moći prosečnih potrošača u Srbiji, veliku ulogu u formiranju kriterijuma za kupovinu je odigrala KINA! Sve stiže iz Kine, pa je svejedno koju marku (Brend), odnosno koju nalepnicu su kinezi zalepili!  Da li je baš tako?

no name brand

Uvažavajući činjenicu da sve , ali baš sve stiže iz Kine (čak i beli luk i pasulj), velike svetske kompanije su odlučile da se suprostave glasinama, da iz Kine stiže samo roba slabog kvaliteta, tako što su poslali svoje ljude da nadziru proizvodnju. I tako sada svi jasno i glasno izjavljuju da se njihov brend proizvodi u Kini, ali pod kontrolom njihovih svetski stručnjaka. Ipak potrebno je puno Vremena da kupci prihvate da je roba iz Kine, koja ima oznaku svetskog brenda (Nike, Apple, Gorenje…) kontrolisanog kvaliteta!

I dalje se može naći roba sa sličnim nazivima: Nikea, Aplle i drugi, ali sve ređe (sada nadzor radi i Carina), a i kupci su pažljiviji u odabiru.

Vratimo se kriterijumu zvani: CENA! Da li postoji jeftino i dobro? Odgovor nije isti u Srbiji i u Americi. Slaba kupovna moć potrošača u Srbiji, dovela je do prilagođavanja trenutnoj (lošoj) finansijskoj situaciji. Zato naš kupac često kaže: „Dajte mi sada nešto jeftino, a kada se stanem na noge, odnosno kada mi se plata poveća, tražiću kvalitet“. Ima logike ali nema smisla! Šalu na stranu, naš stav je sledeći:

Nikada ne kupujte nepoznat Brand (Brend)! Bez obzira na cenu. „No name“ nema kontrolu kvaliteta, nema garanciju, servis, itd.

To što nemate Novaca da kupite garantovan kvalitet (Moulinex, Philips), ne znači da treba da kupite bilo šta!

Kupite Gorenje! Dobar kvalitet, dobra cena! Najbolje organizovan servis u Srbiji, znači da Garancija ima smisla.

gorenje-logo

Postavljanje Dekorativnog kamena i cigle

Svi mi želimo da svoj životni prostor uredimo što lepše, modernije, drugačije, a opet sa druge strane i da se u njemu osećamo prijatno i opušteno. Najčešće u stanu/kući krečimo zidove u druge tonove, kada nam dosade stare boje, onda stavimo neku tapetu, a vrlo često i dekorativni kamen ili dekorativnu ciglu u dnevnom boravku. Sa par kvadrata kamena ili cigle (5-10m2), možemo dobiti tu drugačiju sliku prostora. Dovoljno je obložiti zid iza televizora, koji stoji samo na svom nosaču, i ceo dekorativni zid bi onda bio vidljiv. Odluka, da li izabrati dekorativni kamen ili dekorativnu ciglu, zavisi od prostora, da li je već moderno ili rustično namešten. Cigla više vuče na rustikalno, a kamen na moderno, mada je sve to na kraju ukus vas samih, šta ko više voli i šta mu se svidi na prvi pogled. U svakom slučaju, nema greške u odabiru kamena ili cigle, boje ili modela, sve je lepo na svoj način, a zalepljeno na zidu, tj. većoj površini, izgleda mnogo lepše i bogatije. Kupili ste kamen, doneli kući i onda prepuštate majstoru, da zalepi to sve na zid i vi kada se vratite kući sa posla, ili sa produženog odmora, treba da se obradujete svom novom dnevnom boravku. Ali to ne bude uvek tako!

Ugradnja dekorativnog kamena i dekorativne cigle
Ugradnja dekorativnog kamena i dekorativne cigle

Majstore treba uvek nadgledati i učestvovati u tom radu, ne fizički sa njim naravno, već vizuelno mu pomoći oko slaganja i uklapanja tih komada kamena ili cigle. Oni će uvek lepiti i slagati šta im prvo dođe pod ruku, bez gledanja iz daljine kako to izgleda, da li je negde moglo biti bolje uklopljeno, da li neke nijanse kamena možda treba izmešati. Jer prirodan kamen nije uvek isti, on je odlomljen i obrađen od stene, koja na sebi ima raznih boja, kao niti koje se provlače kroz kamen. I to i jeste draž kamena da bude na njemu više boja, koje se prelivaju lagano jedna u drugu. Svo to zadovoljstvo ne košta malo, da bi vam neko upropastio sav vaš trud i želju da promenite nešto, pa makar to bio i deo zida.

Zato ćemo vam mi sada dati par saveta, kako se postavljaju kamen i cigla na zid.

Na postojeći zid koji je već izgletovan i obojen, ne može se lepiti kamen/cigla, dok se ne skine boja i glet. Obavezno staviti podlogu kvarcnu pre lepljenja kamena/cigle. Dekorativni kamen veštački lepi se lepkom za keramiku, malo jačim, kao npr. za spoljašnju upotrebu (CM11), a dekorativni kamen prirodni lepi se jakim lepkom za kamen (CM16). Za beli kamen kupujte uvek beli lepak! Kamen ako je u listelama ili u komadima, on se samo slaže jedan na drugi, ne fuguje se, samo se precizno uklapa da nema nekih većih otvora. I ako se pojave veći otvori od 2-3mm, onda se iz kutije izabere kamen koji će bolje naleći na donji komad kamena, a ovaj prethodni komad se ostavlja za ukrajanja na krajevima. Uvek pre lepljenja pogledati sve kutije kamena, da li boja odgovara, izmešati ga ako su neke kutije tamnije ili svetlije, komade uzimati naizmenično ako su različitih dužina, da se fuge ne poklapaju, da što više izgleda prirodnije. Na sečene komade kamena obratiti pažnju, da uvek sečena strane ide tamo gde će se što manje videti, da ne upada u oči, ili da se pažljivije odseče ili obrusi. Ti svi detalji neće pasti majstoru na pamet, zato vi morate biti tu da mu sugerišete, kako bi moglo što bolje da se uradi.

Lepljenje dekorativne cigle na zid je dosta komplikovanije, jer se cigla uvek radi sa razmacima i na kraju se fuguje. Cigla bez fuga, nije cigla! Obično će vas majstori ubeđivati da je bolje bez fuge, jer je njemu to fugovanje, koje se radi dan posle, najveći posao. Jer majstor mora da vodi računa o istim razmacima, da mu ne pobegne, ni gore, ni dole. Fugovanje se radi iz platnene kesice, jako pažljivo i pedantno, ne sme doći u dodir sa licem cigle, jer se neće moći očistiti, osim ako nije identična boja cigle i fug mase. Fug masa se kupuje u farbarama, ali fug masa krupnije granulacije, za fuge od 5-15mm. Što je veća fuga urađena kod cigle to je lepše, mi preporučujemo širinu fuge od 8-10mm. Može cigla da se radi i bez fugovanja, tako što se razmak između ciglica opet ostavlja, samo se stavlja više lepka i onda se utisne cigla malo više u lepak, tako da on izađe kroz te razmake, i bude vizuelno u funkciji fug mase i to pod uslovom da vam odgovara boja lepka, svetlo siva.

Dekorativni kamen

Premazivanje kamena i cigle zaštitnim lakom, preporučuje se samo kod lepljenja na fasadu, tj. vani. Jer taj premaz štiti kamen i ciglu od spoljnih uticaja, kiše, sunca, snega, mraza. Za unutra nije potrebno premazivanje, jer se njime dobije malo nekog sjaja i tamnija nijansa kamena/cigle, kao da kada ih pokvasite vlažnom krpom. Ako se kamen/cigla zaprlja, slobodno možete oprati vodom i četkicom ili vlažnom krpom. Jedino ako lepite kamen u kuhinju, onda je potrebno da se premaže lakom za kamen i to u dve ruke, da bi se materijal sačuvao od masnoće i prskanja, ako je u blizini šporeta ili vode. U svakom slučaju ako se odlučite za zaštitni lak za kamen, tražite u mat providnoj boji.

Autor: Andrijana Žigić

Expres dostava u Srbiji

Kurirske kompanije koje posluju na teritoriji Srbije sa kojima smo sarađivali su: AKS Express, BEX Express, D Express, City Express i Post Express. Dakle, sve su expres! Express u njihovom nazivu označava da vrše dostavu „Danas za sutra“ odnosno mogućnost da će pošiljke preuzete danas dostaviti primaocu sutra. Svaka internet prodavnica bazira svoje poslovanje na saradnji sa kurirskom službom. Cenu dostave „od vrata do vrata“ kurirske službe određuju na osnovu težine, ali većina doda još neke troškove koji su, relativno  mali, a oni su svesni da niko neće praviti problem. Kupac u internet prodavnici, često, donosi sud o internet prodavnici na osnovu kvaliteta i brzine dostave. Naravno da se dešava da, kupac nezadovoljan dostavom,svoje nezadovoljstvo iskazuje prema internet prodavnici, a ne prema kurirskoj službi. Kupci se, uglavnom, žale na Vreme dostave i na ljubaznost kurira. Vreme dostave je veliki problem jer kuriri imaju radno Vreme uobičajno, odnosno dostavljaju pakete do 16 ili 17 časova, a primaoci paketa, tj. kupci, su u to Vreme na svom radnom mestu. Kupac želi da obavi „kupovinu iz fotelje“  odnosno želi da naruči iz svog stana i da naručeni proizvod dobije u svoj stan.

expres dostava

Aks Express i Bex Express, nema velike razlike u usluzi, osim u nazivu Aks, Bex! Gledaju da odrade što veci obim posla (preuzimanja pošiljki). Pri tome su dosta nepažljivi, nestrpljivi, neljubazni, na brzinu sve da odrade i onda dolazi do većih oštećenja robe. Pri reklamaciji je skoro nemoguće od njih dobiti odštetu, tj. naknadu za nastalu štetu, bez obzira što je njihov kurir 100% kriv,  oni se drže svoje rečenice. : „Paket nije bio adekvatno upakovan i  zbog toga je došlo do oštećenja“. U „call centru“ su ipak svi ljubazni kada treba da pošaljete robu i zakažete kurira, ali kada treba da proverite nešto oko neisporućene pošiljke ili prijavite reklamaciju, tada samo svoju odgovornost prebacuju jedni na druge i onda upadnete u takvu „mašinu“, da ne možete više da ponavljate jednu te istu priču, dok vas oni samo prosleđuju od jednog do drugog telefonskog broja. Sve u svemu, znaju biti dosta brzi i tačni oko preuzimanja i isporuke pošiljki, ali aljkavost, neodgovornost u poslu (što bi naši kupci rekli za njih: „Neprofesionalnost“), ih ne svrstava baš u neke bolje kurirske službe.

Postexpress radi do 18h preuzimanje pošiljki, a do 19h isporuku pošiljki, pa je to prednost njihova, što su ceo dan na terenu i operativni. Čak imaju dve opcije isporuke pošiljki, do 12h i do 19h, a razlika je u 20 ili 30dinara u ceni pošiljke. Oni ne žure, dosta su pažljiviji, jer ipak imaju radnike, tj. kurire u dve smene, pa su onda opušteniji u radu, dok kod ostalih brzih pošta jedan kurir radi po ceo dan, tj. sve dok ima posla. Pošiljke mogu da se šalju preko Postexpressa i direktno u najbližoj pošti, da ne morate čekati kurira do 18h, jer ipak većina firmi (pošiljalac) radi do 16h. Ali na šalteru u pošti, doćeka vas namrgođena „tetka“, kojoj uvek u sistemu ili nema ta adresa, ili nije dobro upakovana pošiljka, ili vas pita: „Da li vam je baš hitno, da dođete sutra, jer ona ima puno službenog posla, da nije sigurna da li sada može da prekine posao, pobeći će joj podaci iz računara ako nešto drugo počne da radi“… Užas! Svašta se tamo baš naslušate i nagledate! I još kod Postexpressa ima i začkoljica: kada je neko selo, a skoro 30% su sela kod slanja pošiljki, oni ostave robu u najbližu poštu od kupca i samo ga obaveste da dodje tamo po paket, bez obzira da li taj čovek može ili ne može doći ili odneti paket kući ako je u pitanju nešto teško ili gabaritno.

City Express je dosta profesionalnija od svih ostalih brzih pošta, ali je zato i njihova usluga isporuke pošiljke skuplja. Kupcima dosta teško padne kada im kurirska služba naplati više 200 dinara za uslugu isporuke, a niko od njih ne razmišlja da li će im roba stići čitava, to se kao podrazumeva. Dosta su tačni oko preuzimanja i isporuka pošiljke, organizovaniji i pažljiviji su. Rade isključivo sa firmama, na ugovor, pa imaju manje obilaženja adresa, a sigurno više preuzetih paketa od ostalih kurirskih službi, jer firme( pošiljaoci su uglavnom firme tj. pravna lica) nikada ne šalju jedan paket kao fizička lica, već uvek imaju od pet paketa, pa na više. Kod njih, ako se desi oštećenje robe, rade zapisnik u narednih 24-48h i ako utvrde da je greška njihova, odmah nadoknade nastalu štetu. Imaju dosta službi za sve vrste usluga, tako da se kod njih tačno zna šta ko radi i na koji telefon će vas uputiti.

Sve u svemu, nema baš puno izbora oko kurirskih službi, i to nije dobro. Ali šta da se radi, danas je nemoguće raditi bez njih. Pošaljete robu preko bilo koje kurirske službe i molite Boga da ta pošiljka stigne kupcu bez oštećenja i na Vreme, jer je kupac insistirao da mu sutradan stigne roba i tada baš po Marfijevom zakonu, baš ta pošiljka se zagubi ili kurir nije imao vremena za isporuku. Tako da, to što pošiljka nije stigla kupcu, na osnovu slanja“danas za sutra“, niko od brzih pošta neće vas o tome izvestiti, već će samo na „on line statusu“ pošiljke napisati: „isporuka pošiljke odložena za jedan dan, zbog nedostatka vremena“. Tada su kupci nezadovoljni internet trgovinom!

Naš zaklučak je: kvalitet kurirske službe ne zavisi od vlasnika/direktora već od kurira na terenu! I pošiljala i primalac zavise od njihove brzine, snalažljivosti, ljubaznosti, a pogotovo od njihovog (ne) pažljivog rukovanja paketima.

Vreme Je Novac

Šunka ili pršut,Sremska ili Banatska, Užički ili Njeguški…?

Za izradu suvomesnatih proizvoda koristi se meso odraslih životinja, jer sadrži manji procenat vode nego meso mladih životinja. Mogu se proizvoditi sa kožom ili bez kože. Dobivaju se soljenjem ili salamurenjem i sušenjem, ili termičkom obradom (pečenje, kuvanje) dimljenjem ili bez dimljenja određene vrste mesa. Soljenje u kombinaciji sa dimljenjem, ima za cilj da produži održivost proizvoda i da mu da ukus i aromu. U ovom smislu deluje i sušenje kod proizvoda koji se duže suše (fermentacija – zrenje). Zbog ovako velike raznolikosti u načinu tehnološke obrade, suvomesnsti proizvodi se mogu da podele u dve osnovne grupe. U prvu grupu spadaju proizvodi koji se posle soljenja, dimljenja i dugotrajnog sušenja, koriste za ishranu u sirovom stanju, bez termičke obrade (suva šunka i sve vrste pršuta, suvi vrat i dr.), a u drugu grupu proizvodi koji se posle tehnološke obrade peku ili kuvaju i tada konzumiraju (praška šunka, kuvani vrat i dr.). Sirovi suvomesnati proizvodi označavaju se u prometu kao „trajni” i znatno duže mogu održati bez kvarenja od onih koji se kuvaju i peku i označavaju u prometu kao „polutrajni” proizvodi.

prsut
Šunke

Suva šunka

Obzirom na način proizvodnje, koji se praktikuje u pojedinim krajevima naše zemlje, a i u drugim zemljama, imamo različite proizvode ove vrste. Razlikuju se po načinu odvajanja od tela i krojenju, veličini, načinu usoljavanja i dimljenja, kao i u vremenu sušenja i drugim postupcima. Za njihovu proizvodnju potrebno je iskustvo i određena veština i znanje.

Koriste se butovi – šunke starijih mesnatih svinja koje imaju čvrsto, suvlje i crvenije meso, težine 8-12 kg. Zavisno od načina obrade i tipa proizvoda, mogu se koristiti i šunke lakših mesnatih svinja.

Pošto se trup zaklane životinje dobro očisti od dlaka, noga se otseca u skočnom zglobu i šunka pažljivo odvaja od karlične kosti. To su tzv. kratke šunke, teške oko 8 kg. Dugačke se dobivaju otsecanjem zajedno sa karlicom, a ponekad i sa dva poslednja pršljena, i teže oko 10-12 i više kg. S unutrašnje strane šunke skidaju se deo kože i slanine, da bi so lakše prodrla u dublje slojeve. Zatim se očiste viseći delovi mesa i slanine i oblikuju se. Kad je taj deo obrade završen, palcem se, od noge prema karlici, istiskuje krv iz krvnih sudova. Obrađena šunka se hladi u hladnoj prostoriji (do 5°C) 18 do 24 sata.

Po završetku hlađenja, meso se soli. Koristi se čista so, sitna ili bolje krupnija varena ili morska so. Soli se mogu dodati začini: lovor, klek, beli luk, ruzmarin i dr. So se sa svih strana utrljava u šunku s tim da se najveća pažnja obrati na udubljena mesta i oko kostiju i krvnih sudova, gde najpre počinje kvarenje. Tim putem i so najbrže prodire u dubinu šunke. Šunke se, na kraju pospu s još nekoliko šaka soli, ređaju se na drvene police, jedna iznad druge i svaka 3-5 dana preslažu: donje se stavljaju gore, a gornje dole. Ako se drže u sudu, dno treba da je u vidu rešeta ili šuplje, radi oticanja izašle tečnosti iz mesa, koje treba da bude što suvlje. Drugi put se soli, obično posle 3-5 dana, kada se već utrljana so rastvorila. Usoljene šunke drže se u hladnim i suvljim prostorijama (temperatura oko -8 do +10° C i relativna vlažnost 85%). Zavisno od veličine šunke, a i od običaja u pojedinim krajevima zemlje, dužina usoljavanja je različita. Za šunke od 10 do 12 kg traje oko 6 nedelja.

Posle soljenja šunke se operu, vežu kanapom i obese da se cede i suše 24 sata, ili najviše 3 dana na vazduhu. Glavna potreba da se meso ispire proističe iz neujednačenosti rasporeda soli pri usoljavanju. Veća je koncentracija na površini nego unutrašnjosti šunke. Da bi se donekle izvršilo ujednačavanje, šunke se ispiru u hladnoj tekućoj vodi. Oprane i oceđene šunke se u posebnoj prostoriji suše, a u nekim krajevima zemlje najpre se 12 sati presuju, a zatim suše. Temperatura i vlaga prostorije za sušenje ne sme se naglo menjati, niti da se početno sušenje odigrava naglo jer se stvara kompaktna, suvlja površina, koja ometa sušenje iz dubljih delova šunke. Zrenje se kontroliše prema gubitku težine proizvoda. U prvih 10 dana šunka gubi do 10% od svoje težine, posle 20 dana težina znatno sporije opada. Zrenje se tokom prvog meseca kontroliše merenjem težine, pipanjem, kontrolom mirisa, pojavom plesnivosti i sl. Tek posle 6 do 8 meseci ili čak 12 meseci smatra se da je šunka zrela. U Italiji, Nemačkoj, Engleskoj, Španiji, Francuskoj i nekim drugim zemljama, gde se koristi i dimljenje, proces zrenja traje svega 2 do 3 meseca, mada ima proizvoda koji se i u tim zemljama dugo suše („parma” pršut u Italiji, suši se 9 do 12 meseci).

Ako se šunka dimi, dimljenje se obavlja 24 sata posle ceđenja i sušenja na sasvim providnom (retkom) i hladnom dimu 2 do 4 nedelje, i duže, a zatim se suše 6 do 8 meseci na vazduhu, što zavisi od tipa proizvoda. Naravno, postoje i mnogi drugi postupci u proizvodnji suve šunke: „parma” šunka odlikuje se blagim usoljavanjem, „švarldska” nemačka šunka dimi se na gustom crnom dimu crnogoričnog drveta, pa je skoro sasvim crna, „sibirska” šunka se dimi na 35 do 40°C 72 do 120 dana.

Sotto i cieli dell'Herzegovina - viaggio tra le genti e i sapori Guida storico-gastronomica per "OKUSI_UCODEP" - Mostar 2009_2010
Pršut

Kraljevska šunka

Sastojci: svinjski but, so, šećer.

Banatska „kraljevska šunka” je specijalitet, koji se pravi od butova mesnatih svinja. Odabrane lepo obrađene butove težine između 10 i 15 kg ostaviti da odleže 48 sati. Na čistom, ravnom radnom stolu, šunke najpre pospeti šećerom, pa utrljati kvalitetnom solju. Sutradan ih dosoliti, okrenuti meso na dole pa pospeti suvom solju. Prvih nedelju dana dosoljavati svaki dan, a posle toga svaki četvrti. Tako stoje najmanje 6 nedelja, a ako su veće i duže. Posle salamurenja oprati ih u mlakoj vodi pa ih potopiti da 24 sata stoje u hladnoj vodi. Posle jednodnevnog ceđenja unositi u sušaru. Dimiti ih hladnim bukovim dimom mesec dana, u početku, svaki dan, pa saki drugi i na kraju svaki treći dan 1,5 do 2 sata. Čuvati na hladnom, provetrenom, suvom i tamnom mestu. Šunka izvrsnog kvaliteta, zrela je posle godinu dana, a može da se čuva i 4 godine.

Gajdobranska šunka

Sastojci: svinjski butovi, so. Presolac: so, beli luk, lovor i biber u zrnu.

Za šunku, nenadmašnog – pikantnog ukusa, važno je ispuniti pet važnih uslova:

  1. obezbediti kvalitetno meso,
  2. pažljivo soljenje i salamurenje,
  3. pravilno odsoljavanje i presovanje,
  4. dimljenje i sušenje i
  5. kontrolisano dozrevanje.

A šesti uslov je da se ovaj posao radi s puno pažnje i entuzijazma, a i ljubavi.

Posle hlađenja, šunke oblikovati prema anatomskoj građi. Oguliti kožuru, a ostaviti sloj od oko 2 cm slanine. „Gužvanje” šunke, sledeći je neizostavan postupak. Postaviti je vertikalno i snažno pritiskati nadole, kako bi se polomili zglobovi i tetive, mišićno tkivo odvojio od kostiju i dobio oblik lopte. Sve ovo treba da omogući da so prodre duboko u sve strukture butova. Salamurenje traje pet nedelja, tri suvom solju, a zatim šunku potopiti u slanu prokuvanu vodu, koja se soli dok potopljeno jaje ne ispliva na površinu. Potom dodati beli luk, lovor i biber u zrnu. Sledi odsoljavanje, dva do tri sata u hladnoj vodi, pranje mlakom vodom, pa presovanje 48 sati. Dimljenje sa pauzama traje oko dva meseca, dok šunke ne dobiju lepu tamno braon boju. Šunke zatim prati četkom, da dobiju lepu svetlo žutu boju, pa ih isprati mlakom slanom vodom. Posle 24 sata „dodati” još jedan dim i ostaviti ih u pušnici da se suše do prvih toplih dana. Nakon toga ih dizati na tavan radi dozrevanja. Šunka sazri posle 7-8 meseci, odnosno kad se krajem septembra i oktobra na njima pojavi plemenita buđ karakteristična i neizostavna u ovom podneblju.

Domaća baranjska šunka

Sastojci: svinjski but, 10 kg soli, 200 gr šećera. Pac: 4 kg soli, 50 gr bibera, 100 gr belog luka, 10 listova lorbera.

Za dobru baranjsku šunku treba izabrati nemasnu, stariju svinju, težine oko 150 kg. Iz butova izvadimo baznu (karličnu) kost, lepo ih obradimo, a ostavimo i sloj slanine, pa odložimo na hlađenje 24 sata. U butove utrljamo smešu soli i šećera i tako stoje dve nedelje. Za to vreme dva puta ih presoljavamo, a sok koji butovi puste, obavezno bacamo. Posle 14 dana šunku blago operemo u hladnoj vodi, pa stavimo u pripremljeni rasol (pac) od 50 l prokuvane vode u koju (pri temperaturi od 7°C) dodamo so i začine. U ovoj tekućini šunke stoje još tri nedelje (ukupno pet). Za to vreme nekoliko puta ih okrenemo. Odsoljavanje u hladnoj vodi traje 24 sata. Butove zatim operemo toplom vodom (oko 50°C), a potom idu na konačno doterivanje (skinu se svi viseći parčići). Posle 24 sata unosimo ih u pušnicu. Dime se mesec dana, svaki drugi dan, hladnim dimom bukove, ili piljevine crvene vrbe koja daje izvanrednu boju i miris. Sušenje se nastavlja u suvim, provetrenim prostorijama 6 meseci. U tom periodu šunke, zbog odbrane od muva, nekoliko puta posipamo ljutom paprikom. Nakon pola godine šunke čuvamo u ćeremima (vinskim podrumima), ili pogodnom špajzu. Tu dobiju plemenitu plesan, koja pored izvanrednog ukusa, obezbeđuje šunke od kvarenja. Dobar kvalitetet sačuvaju i više od dve godine.

Sremska šunka

Za tradicionalnu sremsku šunku birati butove „zrele” svinje težine od 10 do 15 kg. Iz buta izvaditi krsnu i karličnu kost, a prvu kolenicu iseći na 5 do 6 cm. Skidati kožuru i ostaviti samo tanak sloj masnoće. Posle odležavanja od 24 sata, u prohladnoj prostoriji (od 3 do 6°C) šunku dobro uvaljati u kvalitetnu kuhinjsku ili nitritnu so. Za pikantniji ukus, šunke pospeti sa malo bibera i isečenim češnjevima belog luka, a po ukusu dodati i malo ljute paprike. Svakih nedelju dana dosoliti ih i preslagati. Posle 6 nedelja obaviti odsoljavanje salamurene šunke, u hladnoj vodi 12 sati. Posle dva, tri dana sušenja na dnevnoj temperaturi (koja ne sme da bude ispod 0°C), počinje strogo hladno dimljenje bukovom ili kakvom drugom piljevinom tvrdog drveta, sve dok šunke ne dobiju lepu bakarnu boju. Tako pripremljene šunke, do prvih toplih dana, čuvati u suvim, provetrenim i mračnim prostorijama. Od maja šunke staviti na čiste daske postavljene na pod hladnih prostorija ili podruma. Dobra šunka zri oko godinu dana, a može se čuvati i do tri godine.

Domaća velika šunka

Sastojci: svinjski but od 15 do 25 kg, so, biber u zrnu, beli luk.

Za specijalitet birati nešto mlađe krmače, teške 200 do 300 kg. Posle hlađenja butove oblikovati, prema anatomskoj građi svinje, a pritom ostaviti sve butne kosti i slaninu s kožurom. Šunke dobro utrljati kvalitetnom suvom solju, pa ostaviti da odstoje 4-5 dana. Posle baciti nataloženi mesni sok i butove potopiti u presolac u koji se stavlja soli do zasićenja, potrebne količine čiste hladne vode, biber u zrnu i isitnjeni beli luk. U salamuri butovi stoje od 6 do 8 nedelja, već u zavisnosti od veličine i spoljne temperature (od 5 do 10°C). Za to vreme u šunke većim špricem za injekcije, 4 do 5 puta, u središnje delove i posebno oko zglobova butova, ubrizgati slanu vodu iz salamure, kako bi se oni što bolje usolili. Posle salamurenja, ubacuju se u posebne prese i za nedelju dana svakodnevno se pritežu sve do kostiju i gubitka suvišne vode. Butove zatim dobro izlupati težim tučkom, formirati u lepši, prirodan oblik, iseći viseće parčiće mesa, pa uneti u pušnicu. Dimiti sa jednodnevnim, kasnije i dvodnevnim pauzama, polutoplim dimom tvrdog drveta oko dve nedelje. Čuvati ih u posebnim suvim i tamnim komarnicima i redovno kontrolisati kvalitet. Od muva i drugih insekata posebno ih štititi ljutom paprikom i biberom, koje treba nagurati u sve raspukline i rupe. U dobrim uslovima može da stoje i dve godine.

Letnja šunka

Sastojci: za jednu zadnju šunku uzima se kg (nije greška!) soli, 2 dkg šećera, šaka grubo mlevenog crnog bibera.

Može se desiti da iz nekog razloga treba leti zaklati svinju. I tada se može praviti šunka, ali je potrebno jače začiniti. So, šećer i biber se pomešaju i bez vode se zagreju do temperature, koju ruka još može da izdrži. Ta smesa se veoma pažljivo i dobro utrlja u očišćenu i oblikovanu šunku. Za tri dana šunka će pustiti sok. U toj tečnosti šunku treba okretati svakog sata. Četvrtog dana šunka se izvadi iz salamure i obriše. Takva šunka se dimi dok ne dobije rumenobraonkastu boju. Čuva se u ostavi na promaji ili u podrumu, 5-6 nedelja. Pre upotrebe treba isprati u nekoliko voda da bi se odstranila suvišna količina soli.

njeguski prsut

Goveđi pršut

Za proizvodnju pršuta, u stara vremena koristilo se meso autohtone domaće buše i nekih mešanaca. Danas se koristi kvalitetno meso (krupni mišići) goveda svih poznatih rasa. Posle klanja i odležavanja od 24 sata, meso se iskroji u željeni oblik parčadi debljine 3 do 5 cm, širine 7 do 10 i dužine 30 do 40 cm. Tradicionalan način nalaže da suvo usoljena parčad odležavaju 20 dana, uz povremeno presoljavanje (svaka 3 do 4 dana). Odsoljavanje, u hladnoj vodi (odnos jedan deo mesa, dva dela vode) traje do 24 sata. Neki domaćini, pre dimljenja ne odsoljavaju, već samo operu parčad pršute uronjavanjem u čistu mlaku vodu. Nakon toga, nekoliko dana, a najmanje 24 sata, meso ostaviti da se ocedi. U pušnicu se unosi ni presuvo, ni suviše vlažno, kako bi dobilo lepu boju i sačuvalo dobar ukus. Domaći postupak, pretpostavlja hladno dimljenje, kvalitetnim suvim bukovim drvetom i piljevinom, u trajanju od 3 do 4 nedelje. Zrenje u prohladnoj i provetrenoj prostoriji traje 4 do 5 meseci. Meso se međutim, može služiti već posle mesec dana. Da se pršut ne bi presušio, odrvenio i izgubio na kvalitetu, u mnogim domaćinstvima zavija se u novine (jer mala koncentracija olova sprečava plesan) i slaže u kartonske kutije. Neko ih čuva u pepelu sagorelog drveta, mekinjama.

Užička goveđa pršuta

Čuvena užička domaća goveđa pršuta, poznati je delikates i van granice Jugoslavije. Pravi se od mesa starijih – planinskih krava i volova (4 do 8 godina). Posle klanja, hlađenja i iskošćavanja, sa kvalitetnijih delova (leđa i but) odstrani se loj i vezivno tkivo i isecaju se mesne trake debljine 3 do 5, širine 5 do 11 i dužine oko 30 cm. Meso se dobro utrlja sa solju i slaže na drveno postolje (ređe u posude) u hladnoj i provetrenoj prostoriji. Meso, bez dosoljavanja i preslaganja, tako stoji sedam dana. Nakon toga (bez odsoljavanja i ispiranja), meso se poveže kanapom, kači na štapove i unosi u pušnicu. Dimljenje traje od 17 do 25 dana u zavisnosti od veličine pršute. Posle tridesetak dana meso se može jesti, a u punoj zrelosti je nakon 60 dana. Pikantnog je, aromatičnog i blago slanog ukusa, ima ujednačenu tamnosmeđu boju, a u preseku je tamno crveno.

Užička svinjska pršuta

Ohlađeno svinjsko meso, dobro očišćeno od masnoća i vezivnog tkiva, kroji se u komade željene veličine. Komadi mogu biti i nepravilnog oblika: trouglastog, ovalnog, četvrtastog i drugog, već kako to omogućava anatomska struktura mesa. Bitno je da debljine komada ne prelazi četiri do pet santimetara. Komadi se dobro utrljavaju kuhinjskom solju i slažu na drvene „trepne”. Soljenje traje 5 do 7 dana. Za to vreme ne treba ga okretati, i dosoljavati. Bez odsoljavanja treba ga dimiti hladnim dimom 17 do 22 dana. Površina svinjskog pršuta je sjajna, svetlosmeđe boje, a presek svetlo crvene. Ima karakterističan miris dimljenog svinjskog mesa i pikantan blago slan ukus.

Užička ovčija pršuta

Za ovaj proizvod koji se priprema u svim krajevima Srbije, koristi se kvalitetno meso krupnijih planinskih ovaca. Koriste se delovi trupa masivnije muskulature, a pršut se oblikuje u komade različite veličine i oblika. Soli se na isti način kao i meso za goveđi i svinjski pršut i dovoljno je pet dana. Pre dimljenja meso se ne odsoljava. Dimi se hladnim dimom 20-tak dana. Važno je napomenuti da se i pored maksimalnog skidanja loja s mesa strogo mora paziti na temperaturu u pušnici. Ne sme da pređe 10°C, jer bi u suprotnom izgubila prijatan miris i ukus. Tokom dimljenja i sušenja izgubi oko 30% prvobitne težine.

Zlatiborska pršuta

Za kvalitetne zlatiborske goveđe pršute biraju se starija – krupnija, dobro utovljena grla. Zaklano i odrano goveđe odležava u čerecima, najmanje 24 sata. Hladi se na temperaturi od 4 – 8°C. Posle hlađenja mesa, odvajaju se delovi po sastavima mišića. Od kvalitetnijih (dugačkih) mišića prave se pršute. Ostalo, sitnije meso ide u kobasice. Sirove, lepo oblikovane pršute, potom se sole valjenjem u velikoj količini soli. Usoljeni komadi se slažu u drvena korita u kojima odležavaju 100 sati (5 dana). Pršute se zatim nižu na kanape za kačenje. Posle toga meso se dobro ispere hladnom vodom. Tako se spere površinska so i sadržaj nastao tokom soljenja. Oprana – sirova pršuta se, potom dobro ocedi. Kačenje mesa i sušenje je sledeća operacija. Sušare su obavezno drvene, sa drvenim krovom. Meso treba da je podignuta od ložišta najmanje 2,5 m. Lože se suvi bukovi, ili šljivovi panjevi. Vatra se održava (u tihom stanju tinjanja) non-stop. Zavisno od uslova pršuta se suši 25 – 30 dana.

Njeguški pršut

Čuveni i poznati – svetski delikates njeguški pršut proizvodi se od butova kvalitetnih mesnatih svinja. Postupak pripreme mesa za njeguški pršut gotovo da se i ne razlikuje od proizvodnje čuvene vojvođanske šunke. Butovi se kroje nešto kraće, sole, a posle odsoljavanja podvrgavaju se presovanju. U Njegušima i selima u njegovoj okolini, praktikuje se da se u prohladnoj i provetrenoj prostoriji najpre postave grede kao postolje za „plastove” i preko njih čiste suve daske. Zatim se postave butovi podjednake debljine, pa red dasaka i opet red butova i tako dok se cela količina ne spremi za presovanje. Odozgo se postavi teško kamenje. Meso tako odstoji 3 do 4 dana. Za to vreme izgubi dosta vode, a debljina butova padne na 5 do 6 cm. U stara vremena hladno dimljenje ovako pripremljenog pršuta trajalo je od 45 do 60 dana, a ložilo se, naravno sa prekidima, i danju i noću. Prava njeguška pršuta zrela je za upotrebu posle najmanje 6 meseci sušenja. U čemu je tajna nenadmašnog kvaliteta i jedinstvenog ukusa njeguške pršute, tražene i rado viđene i na najraskošnijim svetskim trpezama? Tajna je u tome da se priprema na području u kome se susreću kontinentalna i mediteranska klima. Ne bez ponosa, žitelji ovih krajeva ističu da su po recept dolazili i naši ljudi, i Amerikanci i Japanci. Nikom, međutim, nije pošlo za rukom da proizvede pravi njeguški pršut.

Primorska šunka

Za klanje svinja biraju se hladni dani početkom decembra, kada je temperatura ispod 10°C. Posle obrade i kraćeg odležavanja, šunke (pa i plećke) dobro se uvaljaju u so. Zatim se poređa prvi red na čisto drveno postolje. Preko njega se nabaca malo grančica i lišća lovora, pa se zatim složi drugi red šunki (plećki) i tako dok se ne složi sva količina mesa. Svaka dva do tri dana šunke se preslažu (okrenu) i dosoljavaju. Posle 3 do 4 nedelje meso se ponovo dobro dosoli, presloži i stavi pod pritisak. Za to služi kamenje ili burad napunjena vodom. Neka domaćinstva imaju i specijalna burad sa šrafom za presovanje pršuta, koji se svaki dan-dva dotegne. Pri tome, vodi se računa da se tečnost iz šunki lako cedi i otiče kroz rešetke. Posle 50 do 60 dana šunke (i plećke) se dobro operu, a posle par dana sušenja na promaji, počinje hladno dimljenje. Za to se koristi tvrdo drvo (višnja, trešnja, šljiva ili maslina). Dimljenje na blagoj vatri u pogodnim pušnicama, nekom uglu konobe, ili magacina, traje dve do tri nedelje. Ako se meso usoli i osuši, može dugo da stoji na prohladnom i provetrenom mestu. Izvanrednog je kvaliteta i posebno prijatnog ukusa. Ako su temperature izuzetno visoke, a prostorija za čuvanje nepogodna, ako uz to šunkama preti i muva (zbog čega se šunka često premazuje uljem i posipa ljutom paprikom), treba je iseći na komade i staviti u zamrzivač.

Autor: Tibor Mešter

Sve za svinjokolj na jednom mestu:http://www.vremejenovac.rs/catalog/oprema-za-svinjokolj-34

 

 

 

 

 

Internet prodavnica za početnike

Internet marketing za internet prodavnice

Moja internet prodavnicaVremeJeNovac.rs“ posluje više od godinu dana i mada znamo da se najbolje uči na svojim greškama, moje iskustvo će , možda, pomoći nekome da uštedi i Vreme i Novac.

Ako bi mene neko pitao za savet pre početka rada internet prodavnice, prvo bih naglasio da u startu treba razdvojiti „internet“ i „prodavnicu“!  Idealno bi bilo kada bi se dva ortaka , jedan koji se razume u trgovinu i jedan koji se razume u inetrnet, dogovorili se da zajedno otvore „internet prodavnicu“! Problem je što se takva dva profila ličnosti vrlo retko poznaju, a pogotovo su retko dobri „ortaci“. Naravno, postoji i drugi model, da otvorite „internet prodavnicu“ tako što ćete odmah zaposliti jednog vrsnog trgovca i jednog vrsnog internet stručnjaka. Da, ali, čim je „vrsan“, ili je skup ili ima sopstvenu ambiciju.

internet_marketing
Internet marketing za internet prodavnicu

Realno je da trgovaca ima i medju „ortacima „ i na „tržištu rada“. Kako izgleda dobar (vrstan) trgovac? Pre svega, dobar trgovac odlično poznaje robu sa kojom trguje. Tu dosta pomaže iskustvo ali i želja trgovca da svoju robu poznaje „u dušu“! Dobar trgovac ima dobar odnos sa svojim dobavljačima, koji ga redovno obaveštavaju o promenama cena, lagera, novitetima itd. Dobar trgovac prati sva dešavanja koja su u vezi sa robom kojom trguje, kao što su odlasci na specijalozovane sajmove, praćenje konkurencije, praćenje trendova u svetu i u okruženju. Dobar trgovac je korisnik svog asortimana i njegovo iskustvo je važnije od svega što je pročitao, video ili čuo. Dobar trgovac mora da poznaje i osnovne trgovačke zakone i propise (Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o trgovini,garancije, reklamacije, PDV…). Dobar trgovac pažljivo sluša kupce! I kada kupac pita gluposti, i kada je nepismen, i kada je nekultura,i kada je ljut, besan, neraspoložen… Kupac je Gospodin!

Problem je što većina tgovaca za sebe misle da su dobri trgovci, a velika većina nisu ni blizu dobrog trgovca. Kada ubede poslodavca da su dobri trgovci to je, po meni ,u redu, ali kada sebe ubede u to i odluče da otvore svoju trgovinu, tek posle izgubljenog Vremena i Novca shvate da je za dobrog trgovca potrebno mnogo više od sopstvenog samoljublja.

Poznavalac interneta je mnogo širok pojam, ali uspešno poslovanje internet prodavnice i poznavanje interneta bi se pre svega odnosilo na internet marketing, jer internet prodavnici ne trebaju softverski talenti i stručnjaci.  Za uspešan rad internet prodavnice danas su najvažnije dve kompanije: Google i Facebook. Bez njih je nemoguće uspeti. Uspešnosti mogu da pomognu Twitter, Instagram, YouTube i milion drugih „alata“, ali bez Facebook-a i Google –a se više ne može ni živeti (!), pa samim tim ni poslovati. Bez obzira na te činjenice, još uvek je teško naći saradnike za vođenje internet marketinga. Velike marketinške agencije su posvećene velikim kompanijama sa velikim budžetom za oglašavanje i nisu zainteresovani za saradnju sa malim klijentima i početnicima.

Nerazumevanje između dobrog trgovca i dobrog internet marketing stručnjaka je čest slučaj. Sa jedne strane imamo stav: „Dobar proizvod sa dobrom cenom je lako prodati!“, a sa druge: „Ako te nema na Google-u i na Facebook-u, ne postojiš!“. Oba stava su ispravna i samo ih treba svakodnevno koordinirati.

Jedna od razlika u oglašavanju prodaje u klasičnoj prodavnici i internet prodavnici je i sledeća: Klasična prodavnica ima konkurenciju, ali u drugom kvartu ili još verovatnije u drugom gradu, a internet prodavnica ima konkurenciju na „jedan klik“ više! Dakle, može se dogoditi da oglasite određeni proizvod i na Google AdWordsu i na Facebook oglasima, uložite znatna sredstva, ali izostanu rezultati jer nemate dobru cenu proizvoda koji oglašavate. E sad, da li imate lošu cenu jer dobijate lošu cenu od svog dobavljača ili ste preterali sa veličinom marže, to morate sami analizirati. Moramo imati u vidu da kupac se, možda, i neće odlučiti da ide na drugi kraj grada radi uštede od nekoliko procenata, ali vrlo lako će kupiti u drugoj internet prodavnici, jer je to samo „jedan klik“ više! Na webu je sve više sajtova za upoređivanje cena, logično, uskoro će svi imati instaliran neki mali programčić koji samo traži jeftiniji proizvod.Mislite o tome!

Kod internet oglašavanja važnu ulogu imaju „ključne reči“.  Problem kod „ključnih reči“ je što naš jezik ima dosta sinonima. Pri tom, naš jezik je srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski, lalinski, piroćanski, narodski, žargonski…Primer iz naše internet prodavnice: Sač ili peka ili čripnja ili crepulja.  Da li znate da se, u nekim krajevima, Peć za pečenje paprike zove Kube? Plin ili gas? Flaša vina ili boca vina? Mislite o tome!

Bez obzira koji proizvod prodavali preko net-a uopšte (pa i internet preodavnice) , fotografija tog proizvoda je veoma važna! Najbolji učinak je kada sami napravite fotografiju, a ne da je „skinete“ sa neta, sredite u Photoshop-u, prilagodite veličinu mediju na koji postavljate (Katalog proizvoda, Facebook…), a i Google pravi veliku razliku između posuđene i vlastite fotografije. Mislite o tome!

Veliki uticaj na prodaju preko internet prodavnice ima opis proizvoda! Mora se imati u vidu da je kupac navikao da pre kupovine, svaki proizvod, dodirne, proba, 3x odmeri i konačno, kupi. U internet prodavnici to nije moguće, pa je neophodno dobro opisati proizvod: rečima, fotkama, video klipovima, korisničkom podrškom…Dobar opis proizvoda pomaže kupcu kod odlučivanja, ali pomaže i prodavnici, jer osim povećanja prometa, smanjuje broj poziva potencijalnih kupaca, pa time štedite i njihovo i vaše Vreme. Mislite o tome!

Zaključak: Trgovac ne mora da voli novu internet tehnologiju i terminologiju (ključne reči, share, like, SEO,konverzija…) ali mora da prihvati realnost i budućnost koja je stigla. Bez marketinga se ne može uspeti, a internet marketing još uvek nije skup i može se dosta postići sa malo Novaca. Mnogi „trgovci“ će pomisliti da je lako napraviti reklamu na Facebook-u, i sami će pokušati. Međutim, to je dobro samo da bi shvatili kako funkcioniše, ali internet marketing je posao koji traži apsolutnu posvećenost.  Ipak, moramo savetovati internet marketing stručnjake da, osim izbora ciljne grupe, demografske strukture i drugih, vama poznatih kriterijuma, morate više Vremena posvetiti upoznavanju sa robom koju promovišete na internetu. Odvojite Vreme za razgovor sa trgovcem, ali i sa kupcima njegovih proizvoda, da bi bolje kreirali internet marketing za njegovu internet prodavnicu.

Next blog: Kuriske kompanije u Srbiji

Autor: Romeo Karanović

Izbor roštilja

Roštilj možeze kupiti na pijaci, benzinskoj pumpi, tržnom centru, internet prodavnici… ali može da ga napravi i majstor Đura. Dajem sebi za pravo da iznesem svoj sud o modelima koje sam imao priliku da probam, a da li ćete prihvatiti moje predloge , verujem da zavisi i od novčanika, jer cene roštilja idu od nekoliko stotina dinara, do nekoliko stotina hiljada dinara!

Pre nekoliko dana, na netu  sam video model roštilja koji ima svu dodatnu opremu (ugradjen foto aparat za selfie slikanje, priključak za iPad, zvučnike…koža,klima, ABS…). Ne znam koliko košta, ali ako neko želi da kupi takav roštilj, neka mi se javi. Naći ću ja majstora Đuru.

Oliver Boyd from Essex who has created a pimped up BBQ for the Summer. When it comes to flame-grilled food, this turbo-charged, chrome-finished, gadget-loaded BBQ really does come with all the trimmings. Asda chiefs commissioned the dream machine after asking 2,000 shoppers what would make their ultimate barbecue. The hi-tech grill features: Selfie Stick, iPad stand, Headlights, Spotlights, Flashing neon lights, Speakers, Bottle opener, Bottle holder and an Exhaust pipe. Designer Oliver Boyd, 41, spent a fortnight in his shed in Saffron Walden, Essex, customising the barbie. See SWNS story SWBBQ., Image: 247817584, License: Rights-managed, Restrictions: follow us on twitter - @swns browse our website - swns.com email pix@swns.com, Model Release: no, Credit line: Profimedia, SWNS

Kod prenosnih roštilja sami morate doneti odluku da li Vam više odgovara roštilj na ugalj ili na plin. Plinski roštilj je više zastupljen u Evropi, pre svega zbog rigoroznih evropskih zakona o upotrebi otvorenog plamena, i, navodno, štetnosti ćumura..  Prenosni plinski roštilj ima manu, osim da je plinska boca malo teža od vreće uglja/briketa,a to je da se ljudi plaše plina. Neverovatno, ali  istinito. Lakoća kontrolisanja plamena, brzina pripreme za pečenje, bez dima, bez pepela itd, nekome jesu dobar argument, a drugi će reći da to sve jeste tako, ali nema mirisa roštilja i tu je kraj rasparave.  Ipak, kod kupovine roštilja na plin, upozoriću na kvalitet!  Pre svega na kvalitet gorionika koji treba da omoguće ravnomerno zagrevanje ploče roštilja. U zavisnosti od veličine ploče za pečenje  napravljene su različite kombinacije gorionika (1, 2 ili 3 gorionika). Gorionici sa većim pločama imaju odvojene gorionike koji se mogu posebno podešavati.

Ravna ploča od gusa (tuč, liv)

gusan-rostilj-ploca
Gusana ravna ploča

Glavna osobina ploče od gusa je kada se jednom zagreje, ona je svuda jednako vruća. Prednost u poredjenju sa metalnom pločom je ta da ravnomerno raspoređuje toplotu. Cena, 40×40 cm…4.740 Din

Rebrasta ploča od gusa

rebrasta ploca
Gusana rebrasta ploča

 

Pravi je izbor za ljude koji vole peći s minimalnom količinom ulja. Glavna osobina rebraste ploče je da ulje otiče zbog rebara na ploči i daje hrani izgled pečenja na roštilju. Cena, 26×40 cm…4.189 Din

Metalne (Fe) ploče

limena-rostilj-ploca
Limena roštilj ploča

Metalna(Fe) ploča je u celosti glatka i lakša je za čišćenje od ploče od gusa. Cena, 51×40 cm…6.174 Din

Roštilj na ugalj (ćumur, briket) je kod nas najpopularniji. Mnogi će reći da miris roštilja na ugalj ne može da se zameni plinom, a pogotovo strujom. Naravno, kod izbora prenosnog roštilja važan kriterijum je upravo njegova lakoća prenosa iz ostave na terasu, ili iz gepeka na livadu tako da se mnogi odluče za najobičniju rešetku koja je jeftina ( a može i majstor Đura da napravi). Radi se o običnom železnom roštilju koji je sklon rđanju, ali oštra žičana četka i slanina dovoljni su za upotrebu iznova i iznova. Naravno, kamenjem ili ciglama podešavate visinu. Cena, 500×300…1.440 Din

rostilj-500x300
Roštilj žica

Roštilj ploča od inoxa je mnogo bolji ( i skuplji) izbor, a napraviti ga može velemajstor Đura. Blago udubljene rešetke daju lep izgled pečenom mesu.  Inox (rostfraj ) je najbolji materijal za kontakt sa namirnicama, pa se preporučuje inox bure za vino i rakiju, razne činije i čaše, pa je logično da je inox idealan i za izradu roštilja, tanjira za kotlovinu, kotlića itd.Dakle, roštilj ploča od inoxa je preporuka za svaki prenosni roštilj. Jeftinija varijanta je da visinu podešavate sa kamenjem ili ciglama. Cena, 460 x 400….3.600 Din

rostilj-ploca-sa-ruckama
Roštilj ploča sa ručkama

Bolja varijanta, komotnija za rad, je roštilj na sopstvenim nogama i sopstvenim koritom za ložište.  Nije lako čučati pored roštilja, a i zašto bi? Cena, 460×400…5.388 Din

rostilj-elegant-46x40
Roštilj Elegant

Veličina roštilj ploče jeste važna, ali nije presudna u donošenju odluke. Manja ploča  (450 x250 ) jeste jeftinija, a u slučaju većeg broja gostiju pečete u više „tura“ pa je malo teže održavati žar odnosno, dok Vi formirate novi žar, prethodna „tura“ roštilja se ohladila. Kupovinom veće ploče (700×400) žar možete formirati i na polovini roštilja.

Prenosni model, koji bih ja preporučio jeste stoni, 420 x 450. Inox rešetka, zaštita od vetra, može da se postavi na sto ili metalne noge. Cena: 8.808 Din

rostilj stoni
Roštilj stoni

Za odlikaše, na našem tržištu, najbolji prenosni roštilj je TWIN 63×40. Sadrži posebnu roštilj ploču za meso i posebnu roštilj žicu za ribu. Kvalitet izrade, funkcionalnost, prenosivost…sve je onako kako svi želimo da imamo. Cena: 17.982 Din

rostilj-twin-inox-63x40-5220
Roštilj Twin

Ipak, na kraju, moramo istaknuti da smo mi (VremeJeNovac.rs)  od 01.03.2016 godine uvoznici napoznatijeg svetskog proizvođača roštilja Weber iz SAD-a. Garancija od 10 godina, servis,  dizajn… ima svoju cenu: najjeftiniji model je bar-b-kettle 47 cm: 17.589 Din

Najbolji rostilj na ugalj u Srbiji Weber
Najbolji rostilj na ugalj u Srbiji-Weber

 

Naručivanje online ili telefonom? Šta je bolje za kupca, a šta za prodavca?

Statistike domaćih marketinških internet stručnjaka jasno pokazuju da  u Srbiji internet prodavnice  znatno više imaju narudžbi  telefonom od popunjavanja online narudžbi. U svetu je statistika drugačija: Alibaba, Amazon i ostale velike internet prdavnice primaju narudžbe isključivo online. Telefonom ne primaju narudžbe!

narudzbe telefonski
Internet prodavnice

Kupci u Srbiji nemaju dovoljno poverenja u domaće internet prodavnice i donekle su u pravu. Internet prodavnice nemaju magacin, već robu kupuju od uvoznika i veleprodaja, ali problem je u neredovnom ažuriranju lagera, za koji krivicu snose i dobavljači, jer  ne obaveštavaju svoje kupce (internet prodavnice) da su neke artikle prodali. Njihovo objašnjenje je vrlo jednostavno: Ne možemo mi vas svakodnevno obaveštavati šta smo prodali. I to jeste problem. Internet prodavnica, koja nudi nekoliko hiljada artikala, ne može pratiti sve svoje dobavljače i svakodnevno proveravati njihov lager. Zato se kupcima dešava da ispune narudžbu online, a da im nakon nekoliko sati ili sutradan stigne obaveštenje da nema tog artikla na stanju (lageru). Kupac traži drugu internet prodavnicu, ali sada već zove telefonom da proveri da li oni imaju traženi artkal na stanju da bi izvršio narudžbu. Da ne gubi vreme (jer Vreme Je Novac). Ali, treba naglasiti da i telefonom nije moguće odmah saznati dostupnost proizvoda, jer to operater mora proveriti, pa kupcu javiti (telefonski) za par minuta ili više. Dakle, za internet prodavnicu je bolje i manje stresno, primanje narudžbe online i nakon provere javljanje kupcu, takodje online, o vremenu isporuke, ali kupac je ubedjen da će informaciju o dostupnosti dobiti brže ako pozove telefonom (jer Vreme Je Novac!).

Ali nije samo dostupnost artikala problem. Kada kupac pozove telefonom internet prodavnicu, očekuje da operater, koji mu se javi, zna sve o artiklu koji ga zanima. To nije moguće! Samo specijalizovana prodavnica može imati trgovca koji poznaje svaki artkal iz svog asortimana. Za bilo koja pitanja u vezi artikla koji ga zanima kupac bi trebao pitati u pisanoj formi i dati dovoljno Vremena da dobije kvalitetan i tačan odgovor.

Prilikom telefonske narudžbe dešava se i da kupac nerazgovetno diktira svoje podatke, a pošto je kupac uvek u pravu, to se pripisuje lošoj telefonskoj vezi. Postoje kod nas nazivi ulica, a i mesta, koje nije lako razumeti telefonski, pa operater može i da pogreši. Kod telefonskog naručivanja kupac navodi naziv artikla, mada je šifra artikla jedino pouzdan način naručivanja.Sve, u svemu, online narudžba je mnogo, mnogo sigurnija od telefonske.

Savet kupcima: Naručujte online, ali imajte strpljenja! Vremenom ste stekli poverenje u neke internet prodavnice i zadovoljni ste njihovom brzinom odgovora, brzinom dostave, a i cenama. Internet prodavnice su najkomotniji, najbrži i najjeftniji način da dobijete artikal koji Vam treba.

Savet internet prodavnicama:  Odgovorite svakom kupcu na bilo koje pitanje, bez obzira da li je ono nelogično, suvišno ili glupo. Odgovorite što pre (jer Vreme Je Novac). Sa svojim dobavljačima morate imati redovnu komunikaciju i naučite ih da vas obaveštavaju o promeni cena i promeni lagera.  Internet prodavnica mora da bude brža i jeftinija od klasične prodavnice (jer…znate već).