Sač sa poklopčićem ili sač sa podizačem

Dilema: sač sa poklopčićem ili sač sa podizačem

Osim dileme u izboru veličine sača, mnogi naši kupci ne mogu samo na osnovu fotografija odlučiti koji sač im treba: sa poklopčićem ili sa podizačem. A cena ista. Dakle, sač sa podizačem  sadrži i originalnu, za tu namenu napravljenu, lopaticu sa drvenom drškom (podizačem)  sa kojom podižete poklopac. Imajte u vidu da je poklopac  vreo i težak! Poklopac  podižete kada želite da proverite da li je sač gotov, treba li dosipati vode ili da bi samo promešali sadržaj.

Sač sa poklopčićem ne sadrži lopaticu već je , dodatno, napravljen još jedan mali poklopčić promera oko 15 cm koji se podiže uz pomoć rukavice jer nije težak ali jeste vruć. Većina žara ostaje na poklopcu. Kroz taj mali otvor je lako proveriti da li je sač gotov, treba li dosipati vode a može se i lako promešati sadržaj.

Dakle, koji sač kupiti? Naše mišljenje da početnici kupe sač sa poklopčićem jer će morati više puta zavirivati s obzirom da nemaju osećaj koliko vremena kojem mesu treba da bude gotovo.

Još o upotrebi i održavanju sača pročitajte na www.vikendica.net

Sac sa poklopcicem
Sač sa poklopčićem
Sac sa podizacem
Sač sa podizačem

 

Sedmi dan :)

Слика

U nedelju sam ustala i počela da sređujem stan. Oribala sam svaki mali ćoškić koji ne stignem da spremim tokom radnih dana. Znate kako to već ide: radnim danom dovoljno mi je samo da složim odeću i operem suđe. Nakon par sati rintanja, sela sam na terasu da popijem kafu. Bilo je negde oko podneva. Čuli su se veseli glasovi i smeh, a u krugu od kilometar oko zgrade, ja mislim, osećao se primamljivi miris pečenog mesa.  Pogledala sam sebe u tako glupavom i neprivlačnom momentu, nakon spremanja stana, i shvatila da na pogrešan način trošim svoje vreme. Nedelja treba biti drugačiji dan.

Vreme je u nedelju bilo kao iz priče. Idealno za roštilj, za sunčanje, za dobre filmove i lepe knjige.

Ideja je došla za nekoliko sekundi. Znala sam kako idealno iskoristiti vreme. Okrenula sam jedan broj telefona i sve smislila u trenu. Dogovor je bio u dva. Imala sam dva sata da postignem sve. Može. Prihvatam izazov.

Prvo na šta sam pomislila bila je hrana. Kako ovaj put nećemo pećiroštilj, trebala bih nam poneti nešto da jedemo. Stavila sam nekoliko stvari da se krčkaju i prže na šporetu, a ja sam se spremala i pakovala. Trenerka, patike, ćebe, karte. Strašno sam se radovala ovom iznenadnom izletu. Pripremila sam bicikl. Hrana koju sam brzinski skuvala možda nije specijalitet iz restorana, ali mislim da može poslužiti svrsi. Sreća pa sam nedavno kupila onaj mali ručni frižider, pa mi salate i hladna jela neće propasti. Stavila sam unutra  i nekoliko limenki piva. Kad je bal, nek’ je bal 🙂

Pripremila sam bicikl. Sve je bilo tu. Stavila sam sunčane naočare i pokrenula pedale.

Smešili smo se jedno drugom i čavrljali isto kao i oni sa drugog sprata moje zgrade, na koje sam do pre par sati bila pomalo ljubomorna. Sat vremena na biciklu okrepljuje dušu, ali i čini noge bolnim 🙂

Našli smo idealno mesto. Prostrli smo ćebence i poslužili se stvarčicama iz frižidera. Ručni frižider je nova piknik korpa, sada bi ga i Crvenkapa nosila 🙂

Bili smo tu. Sunce, bosa stopala, on, ja, nedelja.

Autorka: Tamara Karanović

Izležavanje

Dok se lomim na kancelarijskoj stolici, uporno pokušavajući da ispravim kičmu koja se tvrdoglavo savija, razmišljam o krevetu i kako sam se jutros teško probudila. Pokušavam da sklopim misli i da se prisetim makar jednog sna (iz nepoznatih razloga, baš volim da se setim svojih snova) i setim se kako sam se zapravo probudila, pod uticajem iritantnog alarma koji je svirao već deset minuta, dok sam sanjala kako se izležavam na divnoj ležaljci okupanoj suncem. Nažalost, kada sam otvorila oči, shvatila sam da me to samo greje sunce kroz prozor moje sobe i da je krevet onaj isti kao i juče. Ali, san je ostao. Čim sam se prisetila toga, odlučila sam da saznam kako da nabavim sebi ležaljku. Naravno, kako se više ništa ne radi obilascima od vrata do vrata ili besomučnim ispitivanjem poznanika, ukucala sam reč ležaljka na dobro poznati Internet pretraživač i počela da razgledam. Bilo je tu svakakvih. Neke varijante, moram da priznam, nisam nikada videla, niti su mi pale na pamet. Gledala sam ležaljke za plažu, plastične ležaljke, drvene… Ali ja sam znala koju tražim.

Jedan moj prijatelj i njegova porodica imaju prekrasnu vikendicu, malo van jednog grada, kako to obično biva. Bila sam nekoliko puta i vraćala se iz mnogo razloga. Osim preukusne hrane i pića koje sami spremaju, imaju božanstvenu prirodu okolo i najlepše dvorište koje sam ikada videla. Specifično je i po tome što je u tom dvorištu čak nekoliko stepeni niža temperatura nego u gradu, zbog prelepog spleta drveća. Razne fore i fazoni na toj vikendici navode čoveka da se odmori bolje nego ikada, ali posebno sam upamtila ležaljku između dva velika drveta. Zbog te ležaljke bila sam spremna da ostanem i satima. Čekala bih je, ako je bila zauzeta. Nisam mogla da odem, a da ne legnem makar na nekoliko minuta. Svako leto vraćala sam se tojležaljci.

Interesantno je kako se čovek odmori i opusti kada leži u tom čudesnom izumu. Izgleda tako nesigurno i neudobno, a pruža neverovatan osećaj u svim mišićima. Razmišljala sam, a onda zaključila da sigurno ima još mnogo ljudi koji se raduju tim ležaljkama, a koji bi baš voleli da imaju svoju, u sopstvenom prekrasnom dvorištu. Ispred kuće ili vikendice, gde bi legli nakon ukusnog nedeljnog ručka.

Nisam vešta dovoljno da sama ispletem ležaljku, a ne znam ni jednu radnju u kojoj se prodaje baš takva kakvu ja želim.

I dalje sam tragala Internetom. I našla sam. A onda sam poželela da ih imate i vi.

Pogledajte šta sam pronašla 🙂

http://www.vremejenovac.rs/kupi/viseca-mreza-za-lezanje-narandzasti-kanap-831

Gledanje u nebo nikad nije bilo prijatnije

 

Autorka: Tamara Karanović

Kišne maštarije

Kiša samo što mi do računara nije došla. Odavno sam smrznuta. A i gladna. Još nije vreme ručku, a omot od sendviča koji sam pojela pre nekoliko sati neodoljivo miriše. Uopšte ne mogu da povežem da je maj. Kaput i čizme na meni nisu dokaz proleća nego čudnih vremenskih okolnosti. Razmišljam o trista i jednoj stvari koju bih sada radije radila.

Image

Nemojte me pogrešno shvatiti, volim ja što radim i da sedim u kancelariji, ali danas mi je tako hladno da maštarim o nekoj toploj kućici i ćebencetu. Iako, zapravo, više maštam o danima kakvi bi trebalo da su ovi. Maštam o suncu, travi, odmoru. I pravo da vam kažem, o roštilju. Nisam sigurna da li je to zato što sam gladna, ali,roštilj mi uporno prolazi kroz misli. Satima već. Nije mi dovoljno bilo ono roštiljanja za Prvi maj.

Vreme prolazi, a ja odoh preduboko u maštarije. Moram se vratiti poslu.

Ipak, ako vi imate sreće pa danas ne radite, ili imate mogućnosti da na poslu malo „odlutate“, imam ideju kako se današnji dan može provesti, bez obzira što je ovako odvratno kišan. Kažu da kiša neće prestati bar još nekoliko dana, a za vas to može biti prilika da izmaštate prvi sunčani vikend koji dolazi. Da, koliko god se trenutno ne činilo tako, sunčani dani dolaze i to vrlo brzo. Isplanirajte piknik, roštilj sa društvom, proslavu nečega (bilo čega 🙂 ). A, sigurno će vam nešto zatrebati za savršenu organizaciju.

„Joj, da, ‘ladno, treba mi i posuda ona, i roštilj, i frižider mali onaj. Nisam na to mislio/la. Ma nema šanse da po ovoj kiši idem da kupujem sve to.“

Upravu ste. Nema ni potrebe da idete po kiši u nabavku. Ne morate uopšte da se pomerite s mesta. Kupite sve što vam je potrebno od kuće. Ili iz kancelarije 🙂 To je prednost internet prodavnice.

Iskoristite kišni dan. Jer, vreme je novac. Zašto ga baciti?

Autorka: Tamara Karanović